Reishi – Ganoderma

Latinski naziv Reishija je Ganoderma, što znači sjajna koža. Te gljive imaju crvenkasto-braon kapu, oblika su pasulja i mogu da narastu i do 20 cm u prečniku; u prirodi se vezuju za drvo, posebno hrast i šljivu. Uglavnom se mogu naći u vlažnim i umerenim šumovitim oblastima Azije, Evrope, Južne Amerike i SAD-a.

Istorija upotrebe gljive Reishi, u Kini znane kao Ling Zhi, veoma je duga. U Kini i Japanu koristi se skoro 4.000 godina kao opšti zdravstveni tonik i sredstvo narodne medicine koje pomaže kod srčanih problema, astme, kancera, visokog pritiska i artritisa. Pošto je u prirodi retka, nekada je smatrana neprocenjivom i konzumirala ju je samo elita Kine i Japana. Tek osamdesetih godina prošlog veka Japanac Shigeaki Mori uspeo je da razvije metod kultivisanja tih gljiva, što ih je prvi put u istoriji učinilo jeftinijim i dostupnim.

U kineskoj tradicionalnoj medicini Reishi se nalazi u grupi lekova poznatoj kao Fu Zheng (druge dve Fu Zheng biljke su korejski ženšen i astragalus). Za te biljke kineski herbalisti kažu da su najmoćniji eliksiri zdravlja i dugovečnosti i da povećavaju snagu. U kineskoj medicini navodi se da Reishi povoljno deluje na meridijane srca, slezine, pluća, jetre i bubrega. Ta blago topla i neutralna biljka smiruje um, hrani srce, oživljava Ch’i i hrani krv, pomaže kod ublažavanja simptoma srčane slabosti i poboljšava dotok krvi u srce, te tako olakšava simptome angine pektoris.

Naučnici su iz Reishija izolovali nekoliko hemikalija koje imaju medicinsko dejstvo: reč je, pre svega, o polisaharidima, koji pomažu telu u borbi protiv kancera i stimulišu imuni sistem olakšavajući borbu sa virusima i bakterijama. Druga supstanca triterpen snižava pritisak i poboljšava cirkulaciju. Reishi sadrži i sterole, koji utiču na hormone i deluju antihistaminski, što znači da smanjuju alergijske reakcije i zapaljenske procese u telu.
U Aziji, brojne kliničke studije pokazale su da Reishi pomaže u tretiranju hepatitisa, hroničnog bronhitisa, astme i srčanih bolesti. Ta gljiva snižava krvni pritisak, holesterol, povećava broj belih krvnih zrnaca, smanjuje alergijske reakcije, blago smiruje centralni nervni sistem, opušta mišiće i ublažava efekat kofeina. Reishi deluje i analgetski (ublažava bolove), obnavlja epitel bronhija, uspešno pomaže organizmu da se izbori sa stafilokokama, streptokokama i bacilom pneumonije. Ta je gljiva efikasan antioksidant koji pomaže u izbacivanju sluzi iz disajnih organa, poboljšava hemodinamiku koronarnih arterija i ublažava simptome angine pektoris.

Detaljno je proučavano samo pet vrsta gljive Reishi: crvena, crna, plava, žuta i purpurna. Od tih pet vrsta, crna i crvena izdvojile su se kao najlekovitije. Crvena najefikasnije poboljšava celokupno zdravlje i jača imuni sistem, vitalne organe i telesne funkcije. Crna (Ganoderma sinensis) široko je rasprostranjena, ali zbog manje polisaharida ima nešto slabije dejstvo.

Utvrđeno je da je Reishi najbolje uzimati ujutro, na prazan stomak i uz vitamin C, koji pomaže razgradnju kompleksnih polisaharida, tako da telo lakše može da ih iskoristi. Pošto je reč o gljivi koja spada u „superiorne lekove“, može se koristiti duže, bez sporednih efekata (američka herbalna farmakopeja publikovala je monografiju o toj gljivi, koja je tu svrstana u pomoćno lekovito sredstvo klase 1, što znači da je sigurna za konzumiranje). Reishi pomaže organizmu da se oslobodi otrovnih materija, zbog čega se tokom konzumiranja preporučuje uzimanje veće količine tečnosti. Može se koristiti zajedno sa drugim lekovima, ali uz oprez prilikom transplantacije organa zbog dejstva na imunitet.

Reishi se preporučuje kao opšti tonik za zdravlje, energiju i dugovečnost, a prepisuje se za bronhitis, hepatitis i mononukleozu, kao i za sindrom hroničnog umora i artritis. U Kini, Reishi koriste planinari da bi se izborili sa visinskom bolešću, a daje se i kao antidot kod trovanja pečurkama. Iako rezultati variraju od osobe do osobe, pozitivni efekti obično se osete u intervalu od deset dana do dve nedelje. Značajna razlika može se ustanoviti nakon što se gljiva u kontinuitetu uzima dva meseca.

Kod nas trenutno može da se nabavi sušeni Reishi, koji se priprema tako što se od dva do pet grama gljive krčka u litru vode, na blagoj vatri, duže od dva sata, da bi se aktivni sastojci ekstrahovali, a pije se dva puta dnevno. Za ozbiljne zdravstvene probleme, neki herbalisti preporučuju jaku čajnu mešavinu dobijenu kuvanjem 20 grama gljive u litru vode (na isti način).

Ova gljiva, oporog ukusa, retko raste u prirodi, ali se kultiviše širom Kine. Reiši, takode poznata i kao „gljiva besmrtnosti “ sadrži velike kolicine vitamina C, D, posebno B kompleksa, kalcijuma i fosfora. Takode sadrži Beta – D – glukan kao i znatnu kolicinu triterpena ( čak najviše od svih gljiva), materije koje potpomažu cirkulaciju i imuni sistem našeg organizma. Korišcena preko 4000 godina, reiši ima dugu tradiciju u tretmanu poremecaja rada jetre, pluca i srca.
Jedna je od najvrednijih stavki u kineskoj farmakopeji, i koristi se kao čudotvoran lek za različite poremećaje: od traumatskih rana i zapaljenja do tretmana tumora.
Reiši gljiva je tvrda, drvenasta i gorka, usled cega nije jestiva i koristi se samo u medicinske svrhe.
U tradicionalnoj medicini, koristi se kao antikancerogeno sredstvo i u borbi protiv zloćudnih tumora, za povećanje imunostimulativne aktivnosti, za ublažavanje negativnih efekata hemo- i radioterapije, za regulaciju nivoa šećera u krvi, za jačanje bubrega i jetre, kod regulacije lošeg holesterola i triglicerida, kao sredstvo za jačanje kardio – vaskularnog sistema, kao antivirusno i antibakterijsko sredstvo, za smanjenje psihičke napetosti i razdražljivosti, za redukovanje posledica stresa i kod poremećaja spavanja.