Ugljeni hidrati ne uzrokuju gojaznost. Oni su neophodni za zdravo funkcionisanje celog organizma, pogotovo mozga. Nizak unos ugljenih hidrata moze uzrokovati poremeceno lucenje serotonina i nastanak depresije.
I ne samo to, vec dobro odabrane vrste slozenih ugljenih hidrata (integralne žitarice, mahunarke...), podsticu sagorevanje kalorija, pomazu odrzavanju zdravog nivoa holesterola u krvi, umanjuju apetit, podizu energiju. Dakle, samo prejedanje (preterani unos ugljenih hidrata), je put koji vodi do gojaznosti.
Ishrana i zabluda 2: Visoko proteinska ishrana utice na izgradnju misica
Visoko proteinska ishrana sama po sebi ne utice na izgradnju misica a u nekim slucajevima moze uzrokovati i raspad misine mase. Naime, ukoliko organizam nije snabdeven dovoljnom kolicinom glukoze u obliku ugljenih hidrata, visoko proteinska ishrana ce uticati na razbijanje misicne mase.
I ne samo to, preterani unos proteina moze dovesti do trajnog ostecenja bubrega.
Ishrana i zabluda 3: Holesterol u namirnicama je stetan po zdravlje
Raznim istrazivanjima je utvrdjeno da holesterol u namirnicama ne utice direktno na nivo holesterola u krvi.
Zdravlje organizama je najbitniji faktor kada je holesterol u pitanju. Uzrok povisenog holesterola uglavnom su poremecena funkcija jetre i drugih zlezda sa unutrasnjim lucenjem. U tom slucaju, jaja, svinjetina i crveno meso su na losem glasu. Zdrav organizam dobro podnosi i namirnice bogate holesterolom, svakako podrazumeva se umerenost u svim vrstama namirnica.
Ishrana i zabluda 4: Namirnice bogate mastima nisu zdrave
Masti imaju veoma bitnu funkciju u organizmu i neophodne su za odrzavanje dobrog zdravlja. One uticu na apsorpciju vitamina A, D, E i K. Masti obezbedjuju zdravu kozu, kosu i nokte. Zatim, uticu na produkciju mnogih hormona tako da deluju na regulaciju raspolozenja i sprecavaju nastanak depresije. Usporavaju proces varenja hrane i cine da se duze vremena osecamo siti.
Sledeci primer, masna riba je bogata omega-3 masnim kiselinama koje su neophodne za kompletno zdravlje organizma. Kada dodamo cinjenicu da se omega-3 masti moraju unositi iskljucivo putem namirnica, nema vise govora o tome da masne namirnice nisu zdrave.
Pravilna ishrana podrazumeva unos masnoca od oko 30%, od ukupnog unosa hranjivih materija.
Ishrana i zabluda 5: Vegetarijanci su uvek zdraviji od ostale populacije
Vegetarijanci mogu biti zdravi, ali se nikako ne moze reci da su po pravilu uvek zdraviji od ljudi koji konzumiraju zivotinjske proizvode.
Vegetarijanska ishrana, ne retko moze biti siromasna mineralima i vitaminima kao sto su gvozdje, kalcijum, cink, vitamin D, vitamina B12, a pogotovo proteinima. Tako da oni koji se opredele za ovaj nacin ishrane moraju voditi racuna o tome da nadoknade unos ovih materija. U protivnom mogu imati ozbiljnih problema sa zdravljem.
Raznovrsna ishrana je ipak najzdravija.
Ishrana i zabluda 6: Unos soli treba ograniciti na minimum
So ima dosta posla u nasem telu.
Ona utice na odrzavanje krvnog pritiska i zadrzavanje tecnosti u organizmu. Nedovoljan unos soli dovodi do niskog nivoa natrijuma sto za posledicu ima nizak krvni pritisak, otezano znojenje i hladjenje tela. Sve ukupno nedostatak soli moze izazvati prilicno neprijatne simptome, na prvom mestu vrtoglavicu, iscrpljenost i pospanost.
Dakle, unos soli treba ograniciti samo u ishrani osoba s dijagnozom visokog krvnog pritiska, a cak i tada se ne sme potpuno ukinuti.
Ishrana i zabluda 7: Secer uzrokuje dijabetes
Secer ne izaziva dijabetes.
Ukoliko vec bolujete od dijabetesa, morate voditi brigu o kolicini unosa ugljenih hidrata pa samim tim i secera. Ali, ako nemate dijabetes, unos secera, bez obzira na kolicinu - nece uticati na pojavu ove bolesti. Ipak treba biti oprezan, jer preterana konzumacija secera lako moze dovesti do gojaznosti i zubnog karijesa.
Ishrana i zabluda 8: Maslac goji vise od margarina
Maslac i margarin sadrže istu kolicinu masti.
I jedan i drugi u sebi imaju 80% masti i 20% vode. Ako pogledamo tablicu kalorija videcemo da 100 g maslaca sa sobom nosi 735 kCal a 100 g margarina 750 kCal. Time je i ova dilema resena.
Znaci, oni nam pruzaju takoreci istu kolicinu energije.
Ishrana i zabluda 9: Unos namirnica nakon 19:00 h uzrokuje gojaznost
Nije toliko bitno u koje vreme jedemo. Mnogo je bitnije koliko i sta jedemo tokom celog dana, kao i koliko se krecemo.
Pravilo da ne treba nista jesti nakon 19:00 h moze vaziti za osobe koje inace u krevet odlaze ranije. Za one pred kojima je naporna i duga neprospavana noc, ovo pravilo ne vazi. Znaci, ne treba strogo gledati na sat kada je vreme za veceru, vec voditi racuna o tome da se organizmu obezbedi dovoljno energije za vreme aktivnosti i naravno ne odlaziti u krevet neposredno nakon obroka, punog stomaka, pa makar to bio i dorucak. Ukoliko jedemo onoliko koliko nam je potrebno a ne vise od toga, necemo se ugojiti bez obzira na to u koje doba dana jedemo.
Ishrana i zabluda 10: Preradjena hrana je manje hranjiva od svezih namirnica
Preranjena hrana moze biti jednako zdrava, a u nekim slucajevima cak i zdravija od svezih namirnica.
Ukoliko je smrznuto voce i povrce dospelo u hladnjak na vrhuncu svezine kad obiluje vitaminima i mineralima, bice jednako hranjivo i kvalitetno i nakon odmrzavanja.
Zatim, odredjena vrsta preradjene hrane, tokom obrade moze biti obogacena drugim vrstama namirnica, vitaminima i mineralima, tako da konacan proizvod moze biti hranjiviji i kvalitetniji od samih sirovina. Najbolji primer za to jeste hleb kojem se obicno dodaju korisne materije koje inace nisu prisutne u samoj psenici, pogotovo ih nema u belom brasnu.
Нема коментара:
Постави коментар