PSORIJAZA - Šta je psorijaza, uzroci nastanka, dijagostika i simptomi

1.1. Šta je psorijaza

Psorijaza je hronična, recidivirajuća, neinfektivna bolest kože, koja se može manifestova- ti na različite načine.

Psorijaza je vrlo česta dermatoza. Može se javiti u svim uzrastima, ali najčešće između 16 i 30-te i 50-60-te godine života. Učestalost zavisi od rase (ređe kod pripadnika crne i žute rase) i nacije (Indijancima i Eskimima je skoro nepoznata).

1.2.Uzroci nastanka

Jesu u padu imunog sistema koji za posledicu ima poremećen metabolizam, koji reprodukuje psorijazu kao posledicu.Kako u kontinuitetu slabi imuni sistem tako se psorijaza širi po koži. Ne zaustavljiva je sve dok neučinite da ozdravite imuni sistem. Kad ozdravite imuni sistem  više nećete imati psorijazu.Jednostavno ali je moguće sa malo dobre volje i strpljenja(jednostavna rešenja su najuspešnija).
Uzročnici-kako to vidi klasična medicina
Psoriaza je hronično oboljenje kože, kod koje nove ćelije kože prebrzo rastu. To izaziva tanke, suve, pokrivene krljuštima slojeve kože na površinama gde se stara koža nije dovoljno brzo skinula.
Najčešce se pojavljuje na kosmatom delu glave, trupu, i spoljašnjim delovima ruku i nogu, posebno na laktu i kolenima. Takođe mada ne tako često, mogu biti napadnuti nokti, na rukama, dlanovi i tabani. Može biti u veoma lakoj formi, pa prolazi skoro neopaženo kao i u veoma izraženoj formi, pokrivajući velike površine kože. Tokom bolesti smenjuju se periodi u kojima je psorijaza veoma izražena i vidljiva, sa periodima kada su promene na koži nevidljive.

Uzroci koji doprinose pojavi psorijaze su:

Stres, u više od 80% slučajeva javlja se kod ljudi koji su doživeli snažan stres kao što je gubljenje posla, smrt bliskog člana porodice.
Porodična istorija: Ukoliko je jedan od roditelja ili baka ili deda imao psorijazu, šanse su 10% da se kod osobe razvije, ukoliko oba roditelja imaju psorijazu šanse su 30%.
Postoji veza i izmedu hormonalnih promena i početka i inteziteta psorijaze. U pubertetu, klimakterijumu, psorijaza može postati intezivnija, dok se povlači tokom trudnoće ali se najčešće obnavlja posle porođaja.
Ne postoje testovi krvi kojima se dijagnostikuje psorijaza. Nju diagnostikuje lekar na osnovu tipa i lokacije krasta.Ako kraste nisu vidljive, što se često dešava kod onih koji ih često skidaju i koji se često kupaju, uzimanjem uzorka kože sa lezije će pokazati tipične ljuspice za psorijazu. Takode skidanjem sloja kože sa lezije ona počinje da krvari što je takođe karakteristično za psorijazu.

Uzrok i mehanizam nastanka psorijaze su nepoznati. Sigurno je da je psorijaza polietiološko oboljenje, zapravo ona se klinički manifestuje kod genetski predisponiranih osoba izloženih kontinuiranom delovanju provokativnih faktora.

Provokativni faktori su brojni i neki od njih su:

* infektivni agensi, bilo akutni (naročito kod dece i omladine)
* stres (sa godinama sve više slabi uticaj infektivnih agenasa, a raste uloga stresa)
* hronična mikroiritacija (pritisak, povrede, izloženost određenim materijama)
* lekovi (antimalarici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta blokatori, litijum...)
* gojaznost
* hipokalcemija…

Što se tiče uticaja pušenja i konzumiranja alkohola na nastanak psorijaze postoje brojne kontraverze. Šta se zapravo dešava? Centralno mesto zauzima pojačana mitotska aktivnost bazalnih keratinocita (10x) te njihovo ubrzano kretanje ka površini epidermisa (5-7x). Zato nastaju naslage (ljuske) koje se lako skidaju.

1.3.dijagostika 

Postavljanje dijagnoze ne bi trebalo da prestavlja problem.
Za postavljanje dijagnoze su bitni:
1. anamneza (podaci koje daje pacijent, a tiču se početka i toka bolesti, izgleda, prvih promena)
2.klinička slika:pozitivni fenomeni (fenomen stearinske sveće, fenomen poslednje opne, fenomen “krvave rose“) Dijagnoza se potvrđuje patohistološkim nalazom (nakon biopsije). Eventualni problem za postavljanje dijagnoze mogu pretstavljati druge eritemoskvamozne dermatoze.
U zavisnosti od oblika i veličine opisuju se:

*     Psoriasis punctata                                   
*     Psoriasis guttata                                       
*     Psoriasis nummularis                              
*     Psoriasis in placibus (en plakues)        
*     Psoriasis annularis
*     Psoriasis geographica

U zavisnosti od lokalizacije psorijatičnih promena opisuje se:

*     Psoriasis capitis
*     Psoriasis unguius
*     Psoriasis palmaris, plantaris, palmoplantaris
*     Psoriasis inverse

1.4. Simptomi-kako prepoznati i koje su manifestacije:

Psorijatične promene se mogu javiti bilo gde na koži, ali najčešće su to tzv. predilekciona mesta. Psorijatične promene na pregibima (aksilarno, submamarno, ingvinalno, interglutealno) se razlikuju. Naime, ovde ima mnogo manje ili uopšte nema ljuski, a crvenilo je znatno izraženije. Postoje i teže forme psorijaze koje se obično razvijaju iz klasičnih oblika   psoriasis erithrodermica, zahvaćena je čitava ili skoro čitava koža. Koža je crvena, topla, prekrivena sitnim ljuskama i ovo stanje zahteva neodložno bolničko lečenje jer postoji opasnost od hipoproteinemije, dehidratacije, anemije, poremećene termoregulacije, enteropatije…Može nastati spontano ili jatrogeno (neadekvatno lečenje). psoriasis pustulosa, odlikuje se prisustvom sterilnih pustula bilo na koži čitavog tela (generalizovana pustulozna psorijaza), bilo na određenim lokacijama (koža dlanova i tabana i akralnim delovima šaka i stopala) psoriasis arthropatica (arthritis psoriatica) kada su pored kože zahvaćeni i zglobovi što se sreće kod 5-10% obolelih.

Psorijaza, ljuskavica ili lišaj kako je poznata u narodu gljivično je oboljenje koje se manifestuje promenama, na koži, noktima ili u kosi: Koža je suva, ispucala, gruba na dodir. Prisutan je bol i nesnosan svrab koji se pojačava u toku noći ili prilikom zagrevanja kože. Promene su difuzno rasute i mogu da budu najrazličitijeg oblika i veličine. Najčešće, to su beličasto sive ljuspice koje formiraju krug ili pločicu iznad nivoa kože. Lociraju se u predelu laktova ili kolena, mada mogu da se nađu po čitavom telu, kao da je telo obavijeno plišanim omotačem boje zrele višnje. Promene mogu da budu prstenastog oblika, tačkaste, pločaste ili da liče na geografsku kartu.Ispucala koža svrbi, krvari i boli.

Ako zahvate nokte, oni su krti, pucaju, nokatna ploča je izdignuta, a ispod nje se nalazi sloj koji se pri dodiru mrvi i pretvara  u prah. Dodirivanje nokta izaziva bol.                           

Ukoliko se psorijaza nađe u kosi, vide se pečati srebrnasto-bele boje, ljuspasti. Teško se skidaju pri češljanju.                                                                                                              

Mogu se naći promene i u predelu iza uva
Najčešći simptomi su:

Svetlo crveni predeli kože, često pokriveni sa sitnim srebrnastim ljuskama. Može se pojaviti bilo gde ali se najčešće pojavljuju na laktovima, kolenima, kosmatom delu glave, rukama, nogama i donjem delu leda.
Kada se koža zahvaćena promenama raščeše, krvari. Česti simptom je i svrab, naročito kada se koža rasteže ili ako se mesta zahvaćena psorijazom nalaze ispod nabora kože (grudi i zadnjica).
Na noktima : male jamice na noktima (bez pronađene gljivicne infekcije), žute fleke na noktima, odvajanje nokta od korena , razvijanje naslaga kože ispod noktiju.
Psorijatitični artritis se pojavljuje u svega 10-15% slučajeva. Oboleli imaju sve simptome artritisa ( upale zglobova). U osnovi ista neželjena imunološka reakcija koja izaziva promne na koži takode napada i zglobove. Ovaj tip psorijaze može biti veoma bolan, i u lečenju glavno je kontrolisati bol.
Psorijaza može da utice na samopouzdanje i druželjubivost, zato što je toliko vidna. Iako može biti nelagodna ne treba da utice na život pojedinca jer mada hronična može se odgovarajućom terapijom kontrolisati. Lezije psorijaze ne ostavljaju ožiljke.
Ne znaju se uzroci psorijaze ali se smatraju da je genetski prouzrokovana dok drugi smatraju da tu bolest izaziva imunološka reakcija organizma protiv samog sebe.